Taško Načić ( 1934 - 1993)

Naš glumac Taško Načić (1934-1993) je ostao upamćen po svom izuzetnom talentu ali i po svom korpulentnom izgledu, zbog čega je stekao simpatije i starih i mladih gledalaca. Oduševio je sve ljubitelje filma sa ovim prostora sa nekoliko nezaboravnih uloga i to u filmovima reditelja Slobodana Šijana. Tu svakako mislimo na ulogu nespretnog lovca koji samouvjereno tvrdi da je zakočio pušku u filmu Ko to tamo peva (1980), ali i ulogu prodavača karanfila Pere Mitića u filmu Davitelj protiv davitelja (1984). Teško je držati karanfil u ruci a ne sjetiti se Perine rečenice "Ko ne voli karanfile, ne treba ni da živi". Šijan tvrdi da je ovu ulogu napisao isključivo za Načića i da uopšte ne bi snimio ovaj film da je glumac odbio ulogu. Načić je jedan od onih glumaca bez kojeg je teško zamisliti domaću filmsku scenu, prije svega žanr komedije. Dobio je svoju bistu u rodnom Kruševcu ispred zgrade Kulturnog centra.

 

"Šijan je recimo izjavio da ja nisam hteo to da igram, da on ne bi radio, on je to pisao za mene, on i Pajkić. Kad me je pitao prosto je bio sav ustreptao i kada sam ja rekao da scenario jeste malo morbidan, neobičan ali da se meni izuzetno dopada, on je prosto odahnuo", rekao je Načić za ulogu Pere Mitića.

 

Taško Načić je rođen u Kruševcu i potiče iz cincarske porodice. Glumom je počeo da se bavi već u gimnaziji da bi zatim završio Akademiju za pozorišnu umetnost u Beogradu u klasi kod profesora Mate Miloševića. Prvu ulogu je odigrao u televizijskom filmu Hrabri krojač (1959) reditelja Save Mrmka, nastalom po istoimenoj bajci braće Grim. Uslijedile su sporedne uloge u filmovima Bolje je umeti (1960), Zvižduk u osam (1962), Muškarci (1963), Vreme ljubavi (1966) i Bokseri idu u raj (1967).

 

Djeca su ga obožavala zbog uloge Taška u oblacima u televizijskoj seriji Hajde da rastemo (1969-1972), reditelja Srboljuba Stankovića, za koju su scenario pisali Milan Brujić i Ljubivoje Ršumović. Zapažene uloge je imao u televizijskim serijama Parničari (1967-1968) i Diplomci (1971), dok je zanimljivu minijaturu imao u seriji Kamiondžije (1973) u kojoj je odigrao ulogu Ciganina Životija Gagića. Ne smijemo zaboraviti ni filmove Majstor i Margarita (1972), Kičma (1975) i Tigar (1978)

 

Osamdesetih godina je pored pomenute saradnje sa rediteljem Slobodanom Šijanom, sa kojim je snimio i razočaravajuću komediju Tajna manastirske rakije (1988), zaigrao i u filmovima Halo taxi (1983), Maturanti (Pazi šta radiš) (1984), Čudo neviđeno (1984) reditelja Živka Nikolića, Ćao inspektore (1985), Nije lako sa muškarcima (1985), Vikend mrtvaca (1988), Sulude godine (1988) i Sabirni centar (1989) reditelja Gorana Markovića. Ne smijemo nikako zaboraviti ni pozorišnu predstavu Radovan III (1983), u kojoj glavnu ulogu igra Zoran Radmilović, ali ni ulogu tromog komercijaliste Božidara Majkovića u propalom socijalističkom preduzeću Balkan u televizijskoj seriji Bolji život (1987-1991).

 

 

Devedesetih godina je odigrao ulogu batlera Milorada u nastavku Tesna koža 4 (1991), ali i ulogu seljaka Šljive u takođe nastavcima Sekula se opet ženi (1991) i Sekula nevino optužen (1992). Od publike se oprostio komičnom ulogom lidera svingerske partije u televizijskom filmu Juriš na skupštinu (1992).

 

Kakav je Načić bio privatno, možda najbolje opisuje jedan događaj koji je ispričala Mira Banjac: “Jednu noć smo dobro zaglavili u bifeu Ateljea 212. Društvo je dosta popilo, a kad su nas oko dva izbacili na ulicu, nama se nije išlo kući. ‘Hajmo kod mene. Sad ću da probudim ženu da nam pravi palačinke’, rekao je Taško Načić, rešen da se naše druženje ne prekida. ‘Ma nemoj Tale, gde ćeš zbog nas da budiš porodicu’, pokušavali smo da ga Milutin Butković, Aljoša Vučković, Gaga Nikolić i ja nagovorimo da odustane od namere da svi đuture idemo kod njega. Samo je Zoran Radmilović stajao po strani. Natezanje je trajalo nekoliko minuta. ‘E meni se baš jedu palačinke’, rekao je Zoran i tako prekinuo raspravu. Ušli smo u Taletov stan na vrhovima prstiju. Probudio je ženu, dok smo mi posedali za kuhunjskim stolom. I stvarno, žena je bez reči napekla nama palačinke. Taško je mutio, ona pekla. Pozdravila se s nama i vratila u krevet".