Branio sam Mladu Bosnu

07.07.2017 10:59

Članovi organizacije Mlada Bosna, predvođeni mladim Gavrilom Principom (Miloš Đurović) izvršili su atentat na prestolonaslednika Austrougarske monarhije Franca Ferdinanda. Pored Principa u atentatu su učestvovali Veljko Čubrilović (Vuk Kostić), Nedeljko Čabrinović (Marko Grabež), Trifko Grabež (Marko Pavlović) i Danilo Ilić (Milan Marić). Odbranu preuzima mladi pravnik Rudolf Cistler (Nikola Rakočević), koji strasno brani mlade momke, uprkos protivljenju šefa policije Viktora Ivasjuka (Branislav Lečić) i sudije Lea Pfefera (Nebojša Glogovac). Posao sudije obavlja Kurinaldi (Dragan Petrović), dok je tužilac Franjo Svara (Boris Isaković).

Reditelj i scenarista Srđan Koljević počinje ovaj film na jedan prilično zanimljiv i odvažan način. On odbija da prikaže ubistvo prestolonaslednika Franca Ferdinanda, jedan od najvažnijih događaja prošloga vijeka koji se dogodio na ovim prostorima, već komentariše ovo ubistvo kroz dijalog svojih protagonista. Koljević se odlučuje za gotovo dokumentaristički način kazivanja u kojem je dijalog protagonista u prvom planu i kojem gotovo da nema akcionih sekvenci, koje bi ponekad ipak dobro došle. Dugo trajanje filma ipak poslije određenog vremena izaziva zamor kod publike. Sa jedne strane treba pohvaliti odluku autora Koljevića zbog ovakvog pristupa, ali ipak je teško očekivati od prosječnog gledaoca da nepuna tri sata pomno prati ovu dramu. Ovakav materijal se svakako čini više prikladnim za jednu televizijsku seriju, koja je emitovana godinu dana nakon premijere ovog filma i koja je montirana od snimljenog materijala za film.

To svakako ne znači da je ovo loš film i da nema svojih aduta. Koljević prilično sigurno drži naraciju ovog filma u svojim rukama i publika, bar ona strpljivija, nema problem da prati dešavanja koja su uslijedila poslije ubistva. Publika jasno shvata zašto je Koljević apostrofirao lik advokata Rudilfa Cistlera, kojeg veoma dobro igra glumac Nikola Rakočević. Značaj ovakvih ljudi za pravdu i pravo je enorman i zaista je lijepo slušati njegovo idealističko izlaganje. Koljević nam probudi pažnju mnogim zanimljivim detaljima vezanim za sami čin ubistva, ali se uglavnom zaustavlja tu i ne kopa dublje, ostavljajući nas prilično razočarane. Takođe Koljević previše često poseže za načinom kazivanja koji najbolje možemo opisati kao filmska poezija i publici se serviraju scene koje jasno igraju na kartu emocija, da bi na kraju potonule u sentimentalizam. Koljević malo razbija monotoniju završnim izlaganjem advokata Cistlera, u kojem čujemo mnoge zanimljive argumente, ali je tada ipak već kasno, u svakom pogledu. Rečenice ovog advokata idealiste, koji duboko vjeruje da je pravda kamen temeljac Austrijske monarhije, ipak su naivne.

Branio sam Mladu Bosnu je sasvim dobro ispričan film koji posjeduje takozvanu imformativnu važnost, ali je takođe i propuštena prilika za jedan zaista veliki film.

Поштена употреба, https://sr.wikipedia.org/w/index.php?curid=1981259