Nil Sajmon ( 1927 - 2018)

Američki pozorišni pisac i filmski scenarista Nil Sajmon (1927-2018) važi za jednog od najuspešnijih pisaca Brodveja. Tokom svoje preko šest decenija duge karijere Sajmon je četiri puta nominovan za nagradu Oskar, dok je čak 17 puta nominovan za nagradu Toni, koju je osvojio tri puta. Takođe je 1975. godine dobio specijalnu Toni nagradu za svoj opšti doprinos američkom pozorištu.

 

Nil Sajmon je odrastao u Njujorku tokom perioda Velike depresije. Težak životni period je izazvao velike probleme u braku njegovih roditelja i mladi Sajmon je često utjehu tražio u bioskopskim dvoranama. Obožavao je komedije Čarlija Čaplina i brzo je shvatio značaj i univerzalnost pokretnih slika i poželio je da i on usrećuje ljude na ovaj način.

 

Popularnost u Holivudu stekao je u drugoj polovini 60-ih godina i to radom kao scenarista na filmskim ekranizacijama njegovih pozorišnih komada i to After the Fox, Bosonogi u parku i Neobičan par. Komedija Neobičan par u kojoj igraju Džek Lemon i Volter Matau, govori o dvojici ljudi potpuno različitih karaktera koji pokušavaju da žive zajedno. Dok je jedan izuzetno pedantan i drži do čistoće, drugi je trapav i neuredan i smatra da muškarac ne treba da vodi toliko računa o higijeni. Ova komedija ima jednostavan koncept ali i danas uspješno zabavlja ljude i poslužila je kao inspiracija mnogim kasnijim filmovima i televizijskim serijama.

 

Nil Sajmon je nastavio da tokom 70-ih i 80-ih godina zabavlja publiku praveći portret prostih filmskih likova koji često imaju svoju ličnu sreću za prioritet ali koje prosto ne možemo a da ne zavolimo. Ovo je postizao nizom duhovitih i pomalo sarkastičnih dosjetki, koje je nekad ispaljivao rafalnom paljbom. Zaista malo scenarista je poput Sajmona prosto prisiljavalo publiku da zavoli njegove jogunaste likove. Pored Džeka Lemona i Voltera Mataua, Sajmon je često volio da sarađuje sa glumicom Maršom Mejson, koja je bila njegova supruga, kao i sa glumcima Stivom Martinom, Piterom Folkom, Džejn Fondom, Čarlsom Grodinom, Ričardom Drajfusom, Alekom Ginisom i Piterom Selersom. Od reditelja uvijek je izdvajao Herberta Rosa.

 

"Mislim da je Herb Ros najbolji reditelj sa kojim sam radio na filmu. Ostali jednostavno nisu razumijeli moj materijal", izjavio je Sajmon.

 

Treba još svakako izdvojiti Sajmonove nezaboravne komedije Provincijalci, Hotel Plaza, Srcelomac, Na smrt ubijen, Djevojka za zbogom, Jeftini detektiv, Hotel Kalifornija, Za dobra stara vremena, Povratak Maksa Dugana, Usamljeni momak, Memoari Brajton Biča, Biloksi bluz reditelja Majka Nikolsa i Čovjek za ženidbu. Autoru ovih skromnih redaka je veoma draga njegove komedija Zlatni dječaci iz 1975. godine, u kojoj igraju Volter Matau, Džordž Berns i Ričard Bendžamin. Film govori o dvojici nekada veoma popularnih pozorišnih glumaca koji su pozvani, mnogo godina kasnije, da za jednu specijalnu televizijsku emisiju, ponove svoj najpopularniji skeč. Jedini problem je što ovaj dvojac već dugi niz godina nije u kontaktu jer prosto ne podnose jedan drugog.

 

Nil Sajmon se ženio čak pet puta.

 

"Kada se publika smije, ja se osjećam ispunjenim. To je za mene znak odobravanja, prihvatanja. Potičem iz djetinjstva u kojem je smijeh u kući značio sigurnost, ali se rijetko kada čuo, kao recimo vrata koja zalupe svaki put kada bi nam otac oduzeo još jednu godinu našeg života. Smijeh koji mi je dolazio u pozorištu bio je hrana za dušu", izjavio je Sajmon.

 

Nil Sajmon je jedan od najznačajnijih američkih pozorišnih pisaca i filmskih scenarista u dvadesetom vijeku.