Džon Karpenter

Američki reditelj i producent Džon Karpenter je jedan od najvažnijih stvaralaca u Novom Holivudu, pokretu koji je započeo sredinom šezdestih godina prošloga vijeka, a završio početkom osamdesetih godina prošloga vijeka. Karpenteru idu velike zasluge za svojevrsnu renesansu američkog filma jer je ostavio dubok trag koji je i danas jasno vidljiv. Vrhunac filmskog stvaralaštva je doživio u drugoj polovini sedamdesetih i početkom osamdesetih godina u žanrovima horor filma i naučne fantastike. Snimio je neke od najvažnijih filmova iz ovog perioda. Često je sarađivao sa mnogim poznatim glumcima kao što su Kurt Rasel, Džejmi Li Kertis, Kit Dejvid i Donald Plezens. Da bismo shvatili Karpenterov uticaj na sedmu umjetnost dovoljno je samo da pogledamo spisak reditelja na koje je ostavio veliki utisak. Tu su mnoga zaista značajna imena kao što su Kventin Tarantino, Džejms Kameron, Giljermo del Toro, Robert Rodrigez, Deni Bojl, Nikolas Vinding Refn i Bong Džun-hom.

„U Francuskoj sam autor, u Njemačkoj filmski stvaralac, u Britaniji žanrovski reditelj a u SAD-u sam skitnica“, jedna je od legendarnih izjava Karpentera.

Džon Hauard Karpenter je filmsku karijeru započeo nizom kratkih filmova koje je snimio tokom šezdesetih godina prošloga vijeka. Njegov prvi dugometražni film Tamna zvijezda (1974) je odmah dobio pohvale kritike. Mladi reditelj je zatim započeo najplodniji period svoje rediteljske karijere i snimio nekoliko nezaboravnih naslova. Njegov film Napad na policijsku stanicu 13 (1976) je brzo dobio kultni status i poslužio kao velika inspiracija za film Napad na policijsku stanicu broj 13 (2005), koji je režirao Žan-Fransosa Riše.

Njegov horor film Noć vještica (1978) važi za jedan od najvećih i najuticajnijih horor filmova iz ovog perioda. Karpenter je na ovaj način započeo filmsku franžizu, koja traje sve do danas. Li Kertis je posljedni put, bar za sada, odigrala ulogu Lori Stroud u nastavku Noć veštica: Kraj (2022) reditelja Dejvida Gordona Grina.

Treba svakako dodati i filmove Neko me posmatra (1978) i Elvis (1979).

Karpenter je često samostalno komponovao muzičke podloge za svoje filmove i mnoge od ovih kompozicija su i danas veoma popularne. Proglašen je jednim od najvažnijih mladih autora Novog Holivuda i on je nastavio da se dokazuje i ističe. Često je birao žanr naučne fantastike da ispriča svoje priče. Treba svakako izdvojiti naslove Magla (1980), Bjekstvo iz Njujorka (1981), Stvor (1982), Kristina – auto ubica (1983), Čovjek sa zvijezde (1984), Velike nevolje u maloj Kini (1986) i Knez tame (1987).

Jedan od njegovih najvažnijih filmova iz ovog perioda je naučnofantastična akciona satira Oni žive (1988), u kojoj je žestoko kritikovao ljudsku lakomislenost i povodljivost, kao i ljudski konzumerizam, koji je izazvan subliminalnim porukama, kojma smo svakodnevno izloženi putem medija. Mnogi ljubitelji filma navode ovaj naslov kao njegov posljednji veliki uradak.

„Ne želim da budem u holivudskom mejnstrimu. Ne želim da budem dio demografije. Želim da budem individua. Svaki svoj film nosim kao znak ponosa. Zato cijenim sve svoje loše kritike. Ako kritičari počnu da vole moje filmove, onda sam u velikoj nevolji“, rekao je reditelj.

Nastavio je da sa dosta truda i energije snima filmove, ali je veći uspjeh uglavnom izostajao. Njegovi filmovi su nerijetko doživjavali komercijalni krah i njegovo ime je počelo da gubi na značaju. Treba ipak pomenuti filmove Memoari nevidljivog čovjeka (1992), Mrtvačke vreće (1993), U ustima ludila (1994), Selo ukletih (1995) i Bjekstvo iz Los Anđelesa (1996).

Pohvale je dobio za neovestern akcioni horor Vampiri (1998) koji je zabilježio veoma dobre bioskopske rezultate.

Novo razočarenje je ipak priredio filmom Duhovi sa Marsa (2001), da bi zatim snimio natprirodni psihološki horor Odjeljenje (2010).