Ljiljana Stjepanović

Naša glumica Ljiljana Stjepanović je na sceni već više od četiri decenije, dok je od toga više od jedne decenije u penziji, mada glumi više nego ikad. Kada su u pitanju uloge na televiziji, kaže da je ulogu Radojke iz televizijske serije Selo gori a baba se češlja (2007-2017), čekala cijelog života. Ista joj je donijela i najveću popularnost. Sa podjednakim uspjehom igra na filmu i televiziji, ali njena najveća ljubav je teatar. Dobitnica je mnogobrojnih prestižnih priznanja, među kojima su Žanka Stokić, Nušićeva nagrada i dvije statuete Ćuran na Danima komedije u Jagodini. Priznaje da voli nagrade i da im se raduje.

 

“Razmena energije u pozorištu je nezamenljiva. Meni mladi glumci kažu da mi je lako jer me publika voli, ne, ja volim publiku. Ja svaki gram svoje energije i ljubavi dam toj publici i to mora da se vrati, to se oseti. Kada se ja klanjam, oseća se ta čudesna energija, meni ne treba ni cveće, ništa mi ne treba, jer ja sam tada srećna. Meni je scena lek, banja koju koriste žene u mojim godinama. Verujte mi, kada stanem na scenu, ja ne da sam neko drugo biće, nego sam sadašnje ozdravljeno biće, ja odlazim kući ozdravljena, nemam ni pritisak, ni šećer, ništa me ne boli. Iz pozorišta odlazim nadahnuta, napunjena novom energijom i to je veličina ovog posla", ispričala je Stjepanovićeva jednom prilikom.

 

Ljiljana Stjepanović je jednu od prvih poznatijih uloga odigrala u televizijskoj seriji Doktorka na selu (1982), da bi zatim zaigrala ulogu Eleonore Majkvoić, zvane Spečena, u televizisjkoj seriji Bolji život (1987-1991). Glumici je očigledno oduvijek odgovarao format televizijske serije i nastavila je da igra u serijama Srećni ljudi (1993-1996), Porodično blago (1999-2002), Ljubav, navika, panika (2005-2007), Agencija za SiS (2006-2007), Šifra Despot (2018-2019), Pevačica (2021) i Kalkanski krugovi (2023). Takođe je zaigrala u filmovima Neko me ipak čeka (2009), Zona Zamfirova-drugi deo (2017) i Ekipa (2019).

 

„Imam samo desetak filmova iza sebe, a posebno mi je važna uloga u filmu Neko me ipak čeka Marka Novakovića, gde igram majku kojoj je snaha ubila sina, ali ona se izborila da dobije unuka, oprostila snaji čak i ubistvo, da bi imala neko pokolenje koje će da nastavi život njenog sina", rekla je ona.

 

Glumica često izdvaja i babu Izergil u predstavi Cigani lete u nebo.

 

„Tu ulogu igram celog života u raznim varijantama, odigrala sam je preko petsto puta i posebno je volim. S tom ulogom sam postala prvakinja Pozorišta na Terazijama sa 32 godine i prvi put zapevala u svom matičnom pozorištu kome sam posvetila život“, rekla je glumica.

 

Ljiljana Stjepanović nastavlja da niže uspjeh u pozorištu i na filmu.