Dragomir Bojanić ( 1933 - 1993)

Naš glumac Dragomir Bojanić Gidra (1933-1993) nas je redovno nasmijavao u ulozi Živorada Žike Pavlovića u filmskom serijalu Lude godine (1977-1992) reditelja Zorana Čalića. Uloga elokventnog Her Žike možda nije najbolje uloga u njegovoj karijeri, ali mu je pomogla da stekne izuzetnu popularnost u bivšoj Jugoslaviji. Ta popularnost ne jenjava do dana današnjeg. Bojanić je postigao veliki uspjeh i van granice bivše zemlje, te je odigrao nekoliko zapaženih uloga u italijanskim vestern filmovima. Nastupao je pod pseudonimom Antoni Gidra, odakle i potiče njegov poznati nadimak. Bio je veliki boem i širio je radost i veselje gdje god da se pojavi. Scene u kojima ispija rakiju znao je da ponovi nekoliko puta jer je navodno zaboravio tekst. Obožavao je konje i bavio se jahanjem sve do poznih životnih godina.

Dragomir Bojanić je rođen u Kragujevcu u tadašnjoj Kraljevini Jugoslaviji i imao je veoma tešku mladost. Majka Novka je umrla od tuberkuloze, dok su njegovog oca Jocu, oficira Jugoslovenske vojske, streljali. Mladi Dragomir je imao samo devet godina kada je ostao siroče. Vremenom je zovolio umjetnost i scenu i odlučio da upiše Akademiju za pozorišnu umetnost u Beogradu. Diplomirao je u klasi profesora Raše Plaovića. Neke od svojih prvih uloga je odigrao u filmovima naših poznatih reditelja Živorada Žike Mitrovića, Vojislava Nanovića i Radoša Novakovića. Sa Žikom Mitrovićem je snimio filmove Ešalon doktora M. (1955), Poslednji kolosek (1956), Marš na Drinu (1964) i Timočka buna (1983), sa Nanovićem je snimio Šolaja (1955) i Bolje je umeti (1960), dok je sa Novakovićem snimio Pesma sa Kumbare (1955) i Pesma (1961). Takođe je zaigrao u filmovima Zenica (1957), Rafal u nebo (1958) i Kroz granje nebo (1958).

Šezdesetih godina je takođe započeo mnoge bitne saradnja za svoju karijeru. Sa rediteljem Zdravkom Velimirovićem je snimio filmove Dan četrnaesti (1960), Vrhovi Zelengore (1976) i Dvoboj za Južnu prugu (1978), sa Mladomirom Purišom Đorđevićem je snimio Prvi građanin male varoši (1961) i Leto je krivo za sve (1961), dok je sa Aleksandrom Petrovićem snimio Tri (1965), Biće skoro propast sveta (1968) i Grupni portret sa damom (1977). Zaigrao je i u filmovima Sibirska Ledi Magbet (1962) reditelja Andžeja Vajde, Mačak pod šljemom (1962), Među jastrebovima (1964), Doći i ostati (1965), Inspektor (1965), Štićenik (1966), Sretni umiru dvaput (1996), U raskoraku (1968), Oseka (1969) i Nizvodno od sunca (1969).

U drugoj polovini šezdesetih godina često je glumio u italijanskim špageti vesternima, nerijetko igrajući glavnu ulogu. Treba izdvojiti naslove Balada o revolverašu (1967), Đango, posljednji revolveraš (1967), Rupa ne čelu (1968), Neka ti Bog oprosti... ali ja neću (1968) i Tekila Džo (1968).

Sedamdesetih godina je sarađivao sa rediteljem Branimirom Torije Jankovićem, sa kojim je snimio filmove Dan duži od godine (1971) i Crvena zemlja (1975). Pored toga, zaigrao je u filmovima Burduš (1970), Jedanaesta zapovijed (1970), Žarki (1971), Balada o svirepom... (1971), Doručak sa đavolom (1971), Valter brani Sarajevo (1972), Slike iz života udarnika (1972), Svadba (1973), Okovani šoferi (1975), Vojnikova ljubav (1976), Povratak otpisanih (1976), Beštije (1977) reditelja Živka Nikolića i Ljubav i bijes (1978).

Do kraja karijere je zaigrao u filmovima 13. jul (1982), Halo taxi (1983), Maturanti (Pazi šta radiš) (1984), Lazar (1984), Šta je s tobom, Nina (1984), Indijsko ogledalo (1985), Život je lep (1985), Debeli i mršavi (1985), Držanje za vazduh (1985), Bal na vodi (1985), U zatvoru (1985), Šmeker (1986), Razvod na određeno vreme (1986), Majstor i šampita (1986), Hajde da se volimo (1987), Hajde da se volimo 2 (1989), Masmediologija na Balkanu (1989) i Dama koja ubija (1992).

Posljednju ulogu je odigrao u komediji Obračun u kazino kabareu (1993) reditelja Zorana Čalića.