Srđan Todorović

Naš glumac Srđan Žika Todorović je svakako jedan od najpopularnijih javnih ličnosti sa ovih prostora. Često igra sitne kriminalce koji sanjaju nedostižne snove ali koji uglavnom na kraju izvuku deblji kraj. Možda ih baš zbog toga posebno volimo. Redovno uspijeva da nam se zavuče pod kožu i da nas nasmije uličnim žargonima. Znamo ga kao Đavola u filmu Mi nismo anđeli (1992), Dadana Karambolu u filmu Crna mačka, beli mačor (1998), kamiondžiju Ratka u Sivom kamionu crvene boje (2004) i naravno kao Duleta Pacova u televizijskoj seriji Vratiće se rode (2007-2008). Žikini entuzijastički luzeri su često glavni razlog zašto se vraćamo ovim i sličnim televizijskim i serijskim projektima, a sam Žika je istinski super-talenat. Njegova mlađa sestra Dana Todorović je takođe glumica.

Srđan Žika Todorović je sin legendarnog glumca Bore Todorovića i još kao mladić počeo je da se bavi muzikom. Počeo je da svira u manje poznatim bendovima Radnička kontrola i Bezobrazno zeleno, da bi zatim nastupao u daleko poznatijim bendovima Ekatarina Velika i Disciplina Kičme. Na Akademiju dramskih umetnosti je primljen iz prvog puta. Prvi put se pojavio u filmu Ima ljubavi, nema ljubavi (1968), da bi zatim daleko poznatiju ulogu odigrao u filmu Bal na vodi (1985). Uspješnu saradnu je imao sa rediteljem Darkom Bajićem, sa kojim je snimio filmove Zaboravljeni (1988) i Crni bombarder (1992), kao i televizijsku seriju Zaboravljeni (1992), koja nastavlja priču filma. Ponovo su sarađivali u filmu Rat uživo (2000). Takođe smo ga krajem osamdesetih godina gledali u filmovima Dogodilo se na današnji dan (1987), Oktoberfest (1987), Već viđeno (1987) reditelja Gorana Markovića i Kako je propao rokenrol (1989).

Devedesetih godina je započeo saradnju sa rediteljem Srđanom Dragojevićem, sa kojim je snimio filmove Mi nismo anđeli (1992), Dva sata kvalitetnog TV programa (1994), Mi nismo anđeli 2 (2005), Atomski zdesna (2014) i Nebesa (2021), kao i sa proslavljenim rediteljem Emirom Kusturicom i to u filmovima Podzemlje (1995) i Crna mačka, beli mačor (1998). Pored toga zaigrao je u filmovima Mala (1991), Vizantijsko plavo (1993), Tri letnja dana (1997), Tri palme za dve bitange i ribicu (1998) i Tandem (2000).

U novom vijeku je nastavio da oduševljava publiku svojim novim ulogama, a ponekad se vraćao i na dobre stare uloge. Zaigrao je u kontraverznom naslovu Srpski film (2010), reditelja Srđana Spasojevića, u kojem još igraju Sergej Trifunović i Jelena Gavrilović. Film je postao nadaleko poznat i van ovih prostora prvenstveno zbog svojih eksplicitnih scena.